Ova podatke nikada nemojte deliti s veštačkom inteligencijom: Stručnjaci upozoravaju na rizik koji svi zanemaruju
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Stručnjaci upozoravaju da s veštačkom inteligencijom ne treba deliti brojeve računa, kartica, lozinke, PIN-ove i lične dokumente, jer to povećava rizik od krađe identiteta i zloupotrebe podataka.
- AI četbotovi mogu čuvati razgovore i koristiti ih za treniranje, pa se za finansijsko planiranje preporučuju samo opšti i anonimizovani podaci bez identiteta.
Veštačka inteligencija je sve češći alat kom se ljudi obraćaju za pomoć pri upravljanju ličnim finansijama. Od planiranja kućnog budžeta i analize troškova do saveta o štednji, ulaganjima i otplati dugova, četbotovi poput ChatGPT-a mnogima su postali praktični finansijski pomoćnici. Međutim, stručnjaci upozoravaju da postoji granica koju nikada ne bi trebalo da pređemo. Određene lične i finansijske informacije ne bi trebalo deliti s veštačkom inteligencijom jer njihovo otkrivanje može povećati rizik od prevara i krađe identiteta.
Iako korišćenje veštačke inteligencije za finansijsko planiranje na prvi pogled deluje korisno, stručnjaci upozoravaju da pritom treba biti posebno oprezan s podacima koji mogu otkriti nečiji identitet ili omogućiti pristup bankovnim računima. To se odnosi na velike jezičke modele poput ChatGPT-a, Claudea, Groka i Geminija. Unošenjem osetljivih informacija ili učitavanjem fotografija finansijskih dokumenata korisnici mogu da izlože svoje lične podatke potencijalnim bezbednosnim rizicima.
Koje podatke nikada ne bi trebalo deliti s veštačkom inteligencijom?
"Toplo preporučujem klijentima da nikada ne dele ništa što može da ih identifikuje ili omogući pristup njihovim računima”, izjavila je za HuffPost Nava Knafo, upravnica rizika u National Bank Financial. "Jednom kada te informacije unesu u čebtot, gube kontrolu nad tim gde one odlaze", upozorila je. Posebno je važno izbegavati deljenje sledećih podataka:
- Brojeva bankovnih računa
- Brojeva kreditnih i debitnih kartica
- Lozinki i PIN-ova za pristup bankovnim računima
- Brojeva ličnih dokumenata ili socijalnog osiguranja
- Celovitih bankovnih izvoda
- Poreskih prijava
- Dokumenata o kreditima
Problem je u tome što takva dokumenta često sadrže više osetljivih informacija na jednom mestu, uključujući ime i prezime, adresu, podatke o poslodavcu i bankovnom računu. Njihovo deljenje s četbotovima može da stvori nepotreban rizik za privatnost i bezbednost korisnika.
Knafo objašnjava da se, u zavisnosti od podešavanja pojedine platforme, razgovori s veštačkom inteligencijom mogu čuvati, pregledavati ili koristiti za poboljšanje modela. Osim toga, upozorava da nijedan digitalni sistem nije potpuno imun na bezbednosne proboje. "Četbotovi takođe nisu vezani obavezama poverljivosti i bezbednosti koje se primenjuju na banke i licencirane savetnike", istakla je.
Ukradeni lični i finansijski podaci mogu se zloupotrebiti za preuzimanje računa i krađu identiteta. Zato stručnjaci savetuju da korisnici ne dele informacije koje bi nekome mogle da omoguće pristup njihovim finansijama. Sličnog je mišljenja i Guru Sahajpal, vođa sektora finansijskih usluga i finansijske tehnologije u kompaniji Cognizant. "Generalno nema razloga da AI alatu trebaju takve informacije, a njihovo nepotrebno deljenje može da stvori rizike za privatnost i bezbednost, uključujući neovlašćeni pristup računima ili zloupotrebu ličnih i finansijskih podataka", izjavio je za HuffPost.
Dodao je da, kako veštačka inteligencija postaje sve prisutnija u finansijskim uslugama, potrošači moraju da budu svesni koje informacije dele, zašto ih dele i kako bi one mogle da se koriste van prvobitne namene.
Kako bezbedno koristiti veštačku inteligenciju za finansijsko planiranje?
Iako deljenje osetljivih podataka može biti rizično, to ne znači da veštačka inteligencija ne može da bude korisna pri upravljanju ličnim finansijama. Stručnjaci savetuju korišćenje generalnih ili anonimizovanih finansijskih podataka koji ne otkrivaju identitet korisnika. "Alati veštačke inteligencije mogu biti korisni za finansijsku edukaciju i pitanja vezana za upravljanje novcem", izjavila je Kristina Roman, stručnjakinja za edukaciju i zastupanje potrošača u kompaniji Experian.
Prema njenim rečima, korisnici mogu da postavljaju pitanja o strategijama planiranja budžeta, osnovama kreditnog rejtinga, metodama otplate dugova, štednji za veće kupovine ili funkcionisanju različitih finansijskih proizvoda. Na primer, veštačkoj inteligenciji možete postaviti sledeći upit: "Za šest meseci želim da odem na odmor u [odredište] na [broj dana]. Izradi realan budžet koji uključuje troškove leta, smeštaja, hrane i aktivnosti. Uključi i rezervu od 20 odsto za nepredviđene troškove".
Na taj način možete dobiti okvirni finansijski plan bez otkrivanja ličnih podataka ili detalja o svojim bankovnim računima. "Kada se koristi promišljeno, veštačka inteligencija može biti vredan resurs za finansijsku edukaciju, pomažući potrošačima da bolje razumeju svoje mogućnosti i donose informisane odluke o svom novcu", istakla je Roman.
Šta uraditi ako ste već podelili osetljive podatke?
Ako ste već uneli lične finansijske informacije u neki od AI četbotova, stručnjaci savetuju da ne paničite, ali da preduzmete određene mere opreza. "To što ste nešto podelili ne znači da je došlo do zloupotrebe, ali postupajte kao da su podaci izloženi i preduzmite odgovarajuće mere opreza", savetuje Knafo. Prvi korak je brisanje razgovora u kom su podaci podeljeni.
Nakon toga preporučuje se da proverite podešavanja privatnosti četbota i, ako je moguće, isključiti korišćenje razgovora za treniranje modela. Ipak, važno je imati na umu da brisanje razgovora ne mora značiti i trenutno uklanjanje svih podataka jer pružaoci usluga mogu da ih zadrže određeno vreme. Uprkos tome, reč je o važnom koraku u zaštiti privatnosti.
Stručnjaci zatim preporučuju dodatnu zaštitu finansijskih računa:
- Promenite lozinke za pristup računima.
- Uključite višefaktorsku autentifikaciju.
- Kontaktirajte banku ili izdavaoca kartice i upozorite ih na moguće izlaganje podataka.
- Proverite da li postoji mogućnost zamene brojeva računa ili kartica.
Ako ste podelili dokument poput platne liste, koji sadrži ime, adresu i podatke o poslodavcu, Knafo savetuje posebno pažljivo praćenje bankovnih računa i kreditnih izveštaja. U slučaju sumnjivih aktivnosti ili moguće zloupotrebe podataka potrebno je obratiti se banci ili izdavaocu kreditne kartice.
Jednostavno pravilo koje može pomoći u zaštiti privatnosti
Stručnjaci preporučuju jednostavan način procene toga koje je informacije bezbedno podeliti s veštačkom inteligencijom. Pre nego što unesete određeni podatak, zapitajte se da li biste bili spremni da ga otkrijete široj javnosti. Ako ga ne biste javno objavili ili ostavili na računaru kom pristupaju i druge osobe, najbolje je ukloniti sve detalje koji bi mogli da otkriju vaš identitet. Posebno je važno biti oprezan s dokumentima koja sadrže više ličnih i finansijskih informacija.
Osim zaštite ličnih podataka, važno je imati na umu da saveti veštačke inteligencije nisu uvek tačni. Knafo upozorava da AI alati mogu vrlo uverljivo da iznesu netačne informacije, zbog čega njihove odgovore treba posmatrati kao početnu tačku, a ne kao konačnu preporuku. To je posebno važno kada je reč o ulaganjima, porezima ili upravljanju dugovima.
"Rezultate koje veštačka inteligencija pruža shvatite samo kao polaznu tačku i proverite ih, jer ona može vrlo uverljivo da iznese netačne informacije. Nije zamena za licenciranog stručnjaka kada je reč o odlukama poput ulaganja, poreza ili dugova", poručila je Knafo.
(Kurir.rs/ Večernji.hr)
Video: ChatGPT predstavlja ozbiljnu opasnost po društvo